Hutba o zahvalnosti

وَلَقَدْ آتَيْنَا لُقْمَانَ الْحِكْمَةَ أَنِ اشْكُرْ لِلَّهِ ۚ وَمَنْ يَشْكُرْ فَإِنَّمَا يَشْكُرُ لِنَفْسِهِ ۖ وَمَنْ كَفَرَ فَإِنَّ اللَّهَ غَنِيٌّ حَمِيدٌ

A Mi smo Lukmanu mudrost darovali: "Budi zahvalan Allahu! Ko je zahvalan, čini to u svoju korist, a ko je nezahvalan – pa, Allah je, zaista, neovisan i hvale dostojan." (Lukman, 12. Ajet.)

Hvala Uzvišenom Allahu, dž.š., Koji nas obasipa blagodatima koje izbrojati ne možemo, a kamoli nazahvaljivati na njima. Neka je salavat i selam našem hazreti Pejgamberu, a.s., koji je jedne prilike na noćnom namazu stajao toliko dugo da su mu pete ispucale, pa kada ga hazreti Aiša, r.a., upita zašto to radi ako su mu oprošteni grijesi, i prethodni i budući, on reče: „Zar da ne budem zahvalan rob Božiji?“ Salavat i selam časnim ashabima i odabranim generacijama nakon njih, ehli bejtu, i svim čestitim, zahvalnim Božijim robovima do Dana Sudnjeg.

Draga braćo, Poslanik, a.s., nam u jednom hadisu govori o trojici ljudi iz Benu Israila koje je Uzvišeni Allah htio iskušati. Jedan je bio gubavac, drugi ćelavac, a treći slijepac, pa im je Allah poslao jednog meleka. Melek je došao gubavcu i upitao ga: „Šta bi ti najviše želio?“. Gubavac reče: „Lijepu boju kože i da se otkloni od mene ono što kod ljudi izaziva odvratnost kada me pogledaju.“ Melek pređe rukom preko njegovog tijela i njegova bolest nestade, i bi mu data lijepa boja kože. Zatim ga melek upita: „Koji ti je imetak najdraži“, a ovaj reče da su mu najdraže deve (ili krave), pa mu bi data steona deva i melek mu reče: „Neka ti Allah u njoj dadne blagoslov.“

Zatim je melek došao ćelavcu i upitao ga: „Šta bi ti najviše volio?“ Ćelavac reče: „Lijepu kosu i da se oslobodim ovoga zbog čega kod ljudi izazivam odbojnost.“ Melek ga pomilova po glavi, te bolest prođe i dobi lijepu kosu. Zatim ga melek upita: „Koji ti je imetak najdraži?“, a on reče da su mu najdraže krave. Data mu je steona krava, pa mu melek reče: „Neka ti Allah u njoj dadne blagoslov.“

Zatim je melek došao slijepcu i upitao ga: „Šta bi ti najviše volio?“. Slijepac reče: „Da mi Allah vrati vid, kako bih mogao gledati ljude.“ Melek pređe rukama preko njegovih očiju, pa mu Allah vrati vid. Potom ga melek upita: „Koji ti je imetak najdraži?, a on reče: „Ovce.“ Data mu je sjajna ovca.

U sve trojice se imetak množio i povećavao, pa je tako bivši gubavac imao puno dolinu deva, bivši ćelavac punu dolinu krava, a bivši slijepac punu dolinu ovaca.

Onda melek dolazi gubavcu u njegovom bivšem liku i izgledu, i govori mu: „Ja sam čovjek nevoljnik, ostao sam bez opskrbe na putovanju, i niko mi, poslije Allaha, danas ne može pomoći osim tebe, zato te molim, tako ti Onoga Koji ti je dao lijepu boju kože i bogastvo, da mi daš jednu devu kako bih mogao nastaviti put!“ On mu na to reče: „Imam velike izdatke!“ Melek reče: „Kao da te ja odnekund znam? Da ti nisi onaj gubavac kojeg su ljudi smatrali odvratnim, i siromah, pa ti je Allah podario izlječenje i imetak?“ On mu odgovori: „Ovaj sam imetak naslijedio od svojih predaka.“ Melek reče: „Ako si slagao, neka te Allah vrati u ono stanje u kojem si bio.“

Zatim je melek došao ćelavcu u njegovom prijašnjem liku i rekao mu ono što je rekao i gubavcu, a ovaj mu je odgovorio isto kao i prvi, a zatim melek i njemu reče: „Ako si slagao, neka te Allah vrati u ono stanje u kojem si bio.“

Potom je melek došao slijepcu u njegovom prijašnjem liku, pa je rekao: „Ja sam siromašni čovjek, putnik koji je na putovanju ostao bez opskrbe, i niko mi, poslije Allaha, danas ne može pomoći osim tebe, zato te molim, tako ti Onoga koji ti je povratio vid, da mi daš jednu ovcu kako bih se njome pomogao na putu.“ On mu odgovori: „Ja sam bio slijep, pa mi je Allah vratio vid. Uzmi koliko hoćeš, a ostavi koliko hoćeš. Tako mi Allaha, što god danas uzmeš, neću te opterećavati da mi to vratiš, radi Uzvišenog Allaha.“ Melek mu tada reče: „Zadrži svoj imetak, vi ste samo iskušavani. Allah je zadovoljan tobom, a rasrdio se na tvoja dva prijatelja.“

Draga braćo, ovaj hadis bilježe imam Buharija i imam Muslim. Zanimljivo je: dvojica od trojice bili su nezahvalni. U Kur'anu nam dragi Bog govori da je malo njegovih robova zahvalno. Šta je s nama, draga braćo? Jesmo li mi zahvalni Uzvišenom Allahu, dž.š.? Kažu da je biti zahvalan pola vjerovanja. Druga polovina je biti strpljiv. Braćo, gdje smo mi u ovom kazivanju o ovoj trojici? Poričemo li mi blagodati Božije, ili smo zahvalni na njima? Znajte, draga braćo, da svaki put kada ono što nam je dragi Allah dao iskoristimo da učinimo ono čime On nije zadovoljan, da time pokazujemo nezahvalnost. Božije su blagodati neizbrojive, i zadovoljit ćemo se pominjanjem nekih od najočitijih: blagodat vida, sluha, ruke, noge, funkcionalno tijelo. Blagodat zdravlja. Vremena. Slobode. Svaki put kada odemo našim nogama tamo gdje Bog dragi nije zadovoljan – u disko, u kladionicu, u zinaluk – mi poričemo Njegovu blagodat. Svaki put kada vrijeme traćimo u onome što nam ne koristi ni na ovom ni na Budućem svijetu – mi smo nezahvalni na toj blagodati. Svaki put, kada nas mujezin pozove i kaže „Dođite na spas“, a mi nađemo izgovor da mu se ne odazovemo, a čovjek je majstor u iznalaženju izgovora, mi poričemo Allahovu blagodat islama. I tako dalje, i tako dalje. S druge strane, kad god jedemo, napijemo se vode i kažemo: elhamdulillah, mi smo od Božijih zahvalnih robova. Kad uzmemo abdest, stanemo na namaz i kažemo: Elhamdulillahi rabbi-l-'alemin, mi smo od Božijih zahvalnih robova. Kad god od imetka kojega dobijemo, izdvojimo dio i onima koji su u potrebi, svjesni da je to što smo dobili jedino i isključivo od Allaha, dž.š., mi smo od zahvalnih Allahovih robova. Hvala Allahu, dž.š., pa smo došli na Džumu namaz i time pokazali da smo svjesni blagodati Džuma-namaza, blagodati džamije i blagodati slobodnog ispovijedanja vjere u svojoj domovini. Nisu svi počašćeni ovim blagodatima. A Bog dragi nas uči: budemo li zahvalni, povećat će nam blagodati. Budemo li nezahvalni, mi Bogu dragom ne trebamo, jer On ni kome nije ovisan i On je jedini hvale dostojan. Tom nezahvalnošću samo sebi štetimo i gubitak uvećavamo.

Na početku hutbe citirali smo ajet, i s njime ćemo i završiti. Ne zna se sigurno ko je, odakle i šta je bio Lukman – da li vjerovjesnik, poslanik ili jedan od dobrih Božijih robova. Ono što znamo jeste da mu je Bog dragi darovao mudrost. A ta mudrost sažeta je u sljedećim riječima: eniškur lillahi – budi zahvalan Allahu. Ko je zahvalan, čini to u svoju korist, a ko je nezahvalan – pa, Allah je, zaista, neovisan i hvale dostojan.

Na kraju, molimo Uzvišenog Allaha, dž.š., riječima hazreti Sulejmana, a.s.: رَبِّ أَوْزِعْنِي أَنْ أَشْكُرَ نِعْمَتَكَ الَّتِي أَنْعَمْتَ عَلَيَّ وَعَلَىٰ وَالِدَيَّ وَأَنْ أَعْمَلَ صَالِحًا تَرْضَاهُ وَأَدْخِلْنِي بِرَحْمَتِكَ فِي عِبَادِكَ الصَّالِحِينَ

Gospodaru moj, nadahni me da budem zahvalan na blagodati Tvojoj, koju si ukazao meni i roditeljima mojim, i da činim dobra djela na zadovoljstvo Tvoje, i uvedi me, milošću Svojom, među dobre robove Svoje! (Sura Neml, 19. ajet)